Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа

„А кад се наврши време, посла Бог Сина свога јединороднога“ (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна… ево зачећеш и родићеш сина, и надени му име Исус“ (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.

Божићни ручак

Божићни ручак је најсвечанији ручак у току године коме присуствује цела породица и сви укућани. Пошто се њиме завршава четрдесетодневни поста, ручак је мрсан. Почиње око поднева или нешто раније, по повратку са литургије. Домаћин изговара Мир Божји, Христос се роди. Ломи се чесница, дели укућанима и приступа ручку. Ручак се састоји од чеснице, предјела (кајмак или сира који се лепо слаже са чесницом, сухомеснатих производа), салата (руска, мимоза), миришљаве домаће чорбе, сарме (која је скоро обавезна), печења (треба избегавати пилеће и ћуреће) и торте и колача. Наравно, није све ово обавезно, важно ја да оно што сте изнели на трпезу спремљено с љубављу за Господа и укућане.

Чесница

Чесницу се припрема на Бадњи дан или рано ујутру на Божић, по разним обичајима. У основи је хлеб од пшеничног брашна са најчистијом водом. Чесница назив можда потиче од речи чест (част) коју одајемо Исусу Христу или од тога што се ломи на онолико делова колико има укућана. У тесто убаци новчић или неки други предмет, који се може користити у ову сврху из године у годину, пожељно од племенитог метала јер је то наш дар новорођеном Христу. На почетку Божићног ручка, после молитве, домаћин са једним чланом породице окреће чесницу три пута у смеру казаљке на сату, а затим укућани ломе хлеб међу собом. Сматра се да укућанин који нађе новичић, биће нарочито успешан и срећан у наредној години.

Чесницу можете направити од пола киле меког брашна, пола паклице квасца растопљеног у млакој води, једне кашике јестивог уља, мало соли и мало воде за сипање у тесто. Ако желите без квасца, онда користите оштро брашно. Све се добро умеси с млаком водом као и сваки хлеб или славски колач. Новчић се утисне у тесто и тесто остави да нарасте. Када добро нарасте, стављамо у врућу печницу.