Храм је место сусрета Бога и човека, рај на земљи, место у коме већ вековима траје непрекидно приношење најузвишењијих делатности људског духа почев од ахритектуре, црквене поезије, музике, па све до зидног сликарства и иконописа. Ако је свака породица црква у малом, онда и смисао иконе на зиду, том маленом кућном иконостасу, бива потпуно јасан – то је део храма у нашем дому, место молитве и утехе, подсетник на оно што треба да будемо, извор сваке снаге и укрепљења. Зато је у историји нашег народа посебно место заузимала породична икона, као највећа драгоценост, јер су се њоме благосиљали нови нараштаји и тиме заветовали на чување крсног имена.

Иконе које треба да садржи кућни иконостас

Икона приказује преображен свет и преображеног човека у слави и Божанској благодати, те се из тог разлога за ликове на иконама, може рећи да су својеврсни духовни портрети. Сваки дом би, на свом иконостасу, требало да има духовни портрет: Христа, Богородице и Светитеља заштитника своје породице. Управо те три иконе и јесу основа сваког породичног иконостаса.

Овде се поставља и питање места икона у нашем дому, које је увек актуелно. ПО МОГУЋНОСТИ оне треба да буду закачене на источном зиду, јер како то објашњава св. Василије Велики: “Сви гледамо ка истоку за време молитве, али мало нас је који знамо, да кроз то тражимо древни рај, који је Бог засадио у Едему на истоку.” Међутим, ако нам то услови не дозвољавају, икона се може закачити и на било који други зид.

У нашој продавници можете на једном месту наћи најлепше иконе различитих димензија и техника израде.

Православна продавница – најлепше иконе у нашој традицији

1. Најчешћа слава у Срба је Никољдан. Опште је познато да 19. децембра пола Србије слави, а друга половина иде у госте. У великом броју домова и ове године засијаће славска свећа. Овај велики добротвор пођеднако је поштован и у западном и у источном свету. Свети Никола се у неким православним земљама слави као заштитник трговаца, путника, морнара. Пошто је много даровао и на тај начин чинио велику радост људима, сматра се да је легенда о Деда Мразу проистекла на основу живота Светог Николе.

2. Свети Јован, Пророк, Претеча и Крститељ, проповедник покајања, пустињак и мученик, земаљски ангел и највећи међу рођенима од жене. Представља једну од најзаступљенијих крсних слава у српском народу и прославља се 20. јануара, 7. јула (дан његовог рођења) и 11. септембра (дан његове смрти).

3. Ни једна личност није толико дубоко уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Просветитељ, књижевник, дипломата, Отац народа, архиепископ Свети Сава не само да се везује уз имендан школске славе него је и врло честа крсна слава у српским православним домовима. На месту где су спаљене његове мошти, на Врачару, подигнут је велелепни храм у славу његовог имена.

4. Свети Василије Острошки, велики чудотворац чија су чудотворна дела позната и изван граница Српске Православне Цркве. Његово свето тело у целости почива у острошкој испосници, неподложно закону труљења, већ више од триста година. Овај чудесни светитељ има посебну мисију – да буде помоћник и исцјелитељ свих невољних и болних, који са вером и љубављу долазе и приступају му као великом чудотворцу и Божијем угоднику. Његов спомен прославља се 12. маја.

5. Поред славске иконе, пожељно је да у кући стоји и икона Христа Спаситеља. Сву узвишеност црквене уметности можемо видети у византијској икони која тежи да нам прикаже Богочовека, као личност у којој „обитава сва пуноћа Божанства телесно“. На већини икона, Христос је приказан како благосиља десном руком, док у левој држи Јеванђеље. Овај тип иконе назван је Христос Пантократор, што значи: Свемогући, Сведржитељ, што указује на Господа Христа као јединог истинитог Бога, Творца и Сведржитеља света.

6. Икона Пресвете Богородице, свакако заузима посебно месту у животу Цркве. Према речима патријарха Павла, икона Богородице “треба да прикаже не једну девојку, каквих је било у Назарету, него девојку која је због своје духовне лепоте (сва лепота кћери цареве је изнутра – Пс. 44, 13), изабрана између свију нараштаја да буде мати Сина Божјега и стога „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“. У њеном лику, дакле, треба да нам се прикаже остварење једне од основних тајни наше вере – рођење у телу Сина Божјега, ради нас и ради нашега спасења.” И зато је Пресвета Богородица највећа утеха и уточиште верних јер је, доневши на свет Сина Божијег, постала наша највећа заштитница и заступница пред Богом.